Jedan stariji čovek ima gitaru i malo pojačalo, rado peva pesme Boba Dilana, a tu su još neke sestre i njihova braća, koji tako brzo sviraju violinu i harmoniku, kao da imaju na svetu sve, sem vremena za gubljenje. Sviraju čitavo leto i tek u ranu jesen zamene ih prodavci kukuruza. Onda već hladni vetar sa reke raznosi slani miris pečenog kukuruza po ulici, Knez Mihajlova je sve praznija a poglodani klipovi kukuruza ostaju zaboravljeni u prašini. Ali leto još nije stiglo, tako da je Milki pomalo hladno u prolećnom mantilu. Pre nego što se rastanemo, buduća mama mi priča o tome kako je uredila stan. Jednu sobu za sebe, a drugu za Teu. Tako će se zvati devojčica koja će za nekoliko nedelja doći na svet. I kada Tea prvi put proviri u ovaj stan, u Beogradu će biti zaista toplo. Tea je letnje dete.